Ћирилица  |  Latinica  |  English  |  
   
 
Насловна  >  Власина
 
Власинско језеро Верзија за штампу

 

Власинско језеро се налази у Југоисточној Србији на територији општине Сурдулице. До Власине и Власинског језера се може доћи из четири правца: од магистралног пута (Београд – Атина), преко Владичиног Хана, Сурдулице до Промаје на Власини (32 км), од магистралног пута (Београд – Атина) одвајањем од Лесковца, преко Власотинца, Црне Траве до Водојажи на Власини (67 км) и из Бугарске из два правца преко граничног прелаза Рибарце (42 км) и граничног прелаза Стрезимировци (23 км) до Промаје на Власини.

Власинска висораван се налази на 1230 м, а само језеро на 1210 м надморске висине. Према надморској висини и површини од 16,5 км² Власинско језеро је највеће вештачко планинско језеро у Србији и језеро које је на највишој надморској висини на нашим просторима. Обала је разуђена, има 36 км у обиму. Има неколико залива који су погодни за плаже, спортове на води и смештај чамаца. Највећи залив је Биљанин залив. Полуострва су погодна за камповање, истакнутија полуострва су: Братанов Дел, Дуги Дел, Пејчинов Kлад, Занога. Језеро је дугачко 9 км, а највећа ширина је 3,5 км. Просечна дубина је 10 м, а највећа дубина код бране је 22 м. Запремина воде је 165 милиона кубних метара, кога пуне многи потоци, речице, реке, које су повезане и преко 13 већих канала утичу у језеро.

Језеро је претежно мирно, ретко таласи достижу пола метра, спада у прохладна језера јер је средња годишња температура воде 9⁰C, а максимална средња месечна у августу је 18⁰C и минимална средња месечна у јануару 0,9⁰C. Најтоплији месец је август са средњом температуром од 15⁰C , а најхладнији је јануар са средњом месечном 4,5⁰C. Због ових температура у летњим месецима је могуће купање, а зими клизање јер је дебљина леда на језеру чак и до 40 cm који се задржава 40 - 60 дана.

Језеро је веома богато рибом: охридска, поточна, калифорнијска пастрмка, амур, шаран, гргеч, јегуља, сунчица, сом, бабушка, караш, клен.

Језеро окружују старе громадне планине: Чемерник на западу 1638 м, Плана са врхом Вртопом на истоку 1721 м, Варденик на југу са највишим врхом Стрешером 1876 м, који представља и највиши планински масив у овој општини.

Посебну пажњу туриста привлаче острва Страторија и Дуги Дел, а најзанимљивији туристички мотив су пловећа острва са потпуном вегетацијом, јединствена су у свету, која покрећу ветрови приликом подизања водостаја језера. Језеро је плаво са зеленим приобалним површинама што даје Власини посебне пејзаже.

Постанак Власинског језера

У даљој прошлости на месту овог језера била је Власинска тресава највећа у Србији са местимично видљивом воденом површином. Услед субпланинске климе, при ниским температурама ваздуха, долазило је до испаравања и отицања воде, која је акумулирала од падавина и притицала из потока са осталих брда. Због тога је најпре настала мочвара која је зарашћивањем и труљењем органског света преобраћена у тресаву. Због тога се могу видети наслаге тресета поред обале.

Постоји легенда из тог периода о језеру и „Црном воденом бику“.

Некада давно је у језеру живео „водени бик“ који је често излазио ноћу из воде на обалу, пасао траву и убијао говеда сељанима која су око језера пасла траву. Како је поубијао много говеда и задавао сељанима велики страх, неки ковач се досетио да свом волу окује рогове гвожђем и пусти га да пасе крај језера. Кад водењак изађе из воде и полете ка ковачком волу, овај га прободе окованим роговима те се водени бик врати у језеро и више се никад није појавио, већ само 1827. године пред руско-турски рат и српско-турски рат, кад се из језера чула рика бика да се тресла цела околина, а из воде су избијали велики мехури (клабурци).

Настанак новог језера и хидроенергетског система

Власинско језеро је вештачко језеро, настало је изградњом бране и акумулације на месту истицања реке Власине из Власинске тресаве, а за потребе хидроелектране. Изградња бране је почела 1946 , а завршена је 1949. године. Пуњење језера је почело 1949 године, а изградња целог система и све четири хидроелектране трајала је до 1958 године. Висина бране је 31 м, дужина бране је 220 м и 5 м ширина.

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 км. 13 већих канала пуне Власинско језеро. Већи канали су: Божички канал (22 км), Чемерница (15 км), Јерма (7,5 км) , близу бране канал Стрвна ( 16 км), налази се близу брвнаре. Занимљиво је напоменути и то да је део воде који би преко Божице и Струме требало да доспе у Егејско море навраћен у Власинско језеро одакле отиче у Црно море. (Ова појава да вода из једне реке отиче у два мора назива се бифуркација. У овом случају се ради о вештачкој бифуркацији).

Преузимање: Презентација Власинско језеро (33MB)

Преузимање: Презентација The Vlasina lake (33MB)

 
Општина Сурдулица
Јавне набавке
Предео изузетних одлика Власина
Сурдулички Културни Центар
Прогрес
YouTube канал
Каталог - Копривштица
Каталог - Сурдулица
Стратегия в общините Сурдулица и Копривщица
Стратегија у општинама Сурдулица и Копривштица
Дунав осигурање
Soulfood
Србија.Моја земља.Моје путовање
 
         
Туристичка организација општине Сурдулица © 2011
Сва права задржана  |  Мапа сајта  |  Посета: 1.607.636